Dobermanski pinč (engl. Doberman Pinscher) ili drugačije nazivan doberman (od milja oslovljavan i kao „dobi“) razvijen je u Nemačkoj krajem 19. veka, prvenstveno kao pas čuvar.
Njegovo tačno poreklo nije sasvim poznato, ali veruje se da je mešavina mnogih rasa uključujući rotvajlera, crnog i žućkastog terijera i nemačkog pinča.
Svojim elegantnim krznom, atletskom građom i karakterističnim ušima i repom, dobermanski pinč zaista deluje kao pravi aristokrata. Veoma je energičan i inteligentan pas, pogodan za policijski i vojni rad, pseće sportove, ali i ono najvažnije – odličan je kao porodični saputnik i čuvar.
Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:
- poreklo
- karakteristike
- temperament
- zdravlje
- nega
- društvenost (deca, nepoznati i ostali ljubimci)
Poreklo
Nekada davno, krajem 19-og veka, u gradu Apolda (thirigenski okrug nemačke), živeo je poreski službenik po imenu Luis Doberman. Njegov posao sakupljanja novca bio je jako opasan, naročito zbog bandi na tom području koje su u svakom trenutku mogli da ga napadnu.
Obzirom da je gospodin Doberman bio i gradski šinter, uvek je radi zaštite uz sebe imao nekog psa. Počeo ih je uzgajati sa ciljem da mu budu verni saputnici i čuvari. Kao rezultat njegovih eksperimenata u uzgoju, nastala je pasmina rani dobermanski pinč.
Ne postoje tačni podaci koje je vrste Doberman koristio kako bi stvorio rasu, ali se špekuliše da su rotvajler, nemački pinč, crni i žuti terijer bili deo te „mešavine“. Ova jedinka je prvi put prikazana 1876., kada su je dočekali sa velikim entuzijazmom.
Sa svojom smrću 1894. godine, pravo poznavanje koje su sve rase korišćene, Luis Doberman odneo je sa sobom u grob. Međutim, zbog doprinosa u razvijanju iste, pasmina je dobila ime u njegovu čast.
Krajem 19. veka, nemački odgajivači nastavili su ovaj posao, bavivši se, pritom, više funkcijom, nego samim izgledom vrste. Želeli su da razviju dobermana koji će biti superioran pas. U početku su uzgajali samo najpametnije, najbrže, najhrabrije i naji*zdržljivije pse. Smatra se da su u tome itekako uspeli – pasmina je postala poznata po svojoj snazi i autoritativnosti.
Odgajivač Otto Goeller zaslužan je za oblikovanje i prilagođavanje dobermana, a 1900. nemački kinološki klub priznao ih je kao zasebnu rasu.
Oko 1908-e, dobi je doveden u Sjedinjene Američke Države. Legenda kaže da je jedan od prvih dobija dovedenih u Ameriku osvojio nagradu „Best in show“ na tri uzastopne izložbe, pre nego što se bilo koji sudija usudio da mu otvori usta kako bi proverio izgled zuba.
Klub dobermanskih pinčeva Amerike osnovan je 1921. Godinu dana kasnije, usvojen je nemački standard rase.
Sledećih 15 godina bile su kritične za njihov razvoj. Tokom I svetskog rata, broj jedinki u Evropi je opao, pošto su ljudi bili toliko siromašni da nisu sebi mogli priuštiti da gaje tako velike pse. Oni koji su opstali, bili su u vlasništvu policije, vojske i veoma bogatih ljudi. Uzgoj je tada bio pravi luksuz.
Posle 1921., svi vrhunski mužjaci i skotne kuje dovedeni su u SAD. Zatim je došao II svetski rat, pa je opstanak rase u Nemačkoj ponovo doveden u pitanje. Mnogi misle da bi pasmina izumrla, da Amerikanci nisu toliki broj njih prethodno doveli u svoju zemlju.
Sredinom devedesetih, Nemci su iz imena izbacili reč „pinč“, a Britanci su ga ponovo dodali nekoliko godina kasnije.
Kako je vreme prolazilo, odgajivači su pravilno radili kako bi iz karaktera dobermana izostavili tu njegovu oštru crtu – i uspeli su u tome. Iako je doberman pravi zaštitnik porodice i doma, on je, pre svega, lojalan i nežan kompanjon.
Karakteristike
Osim izgrađenim temperamentom i karakterom, doberman ostavlja bez daha i svojom upečatljivom pojavom. Poseduje kratku i čvrstu dlaku, mišićavo telo atletskog oblika i izduženu glavu i vrat, koji doprinose njegovom gracioznom stavu. Krase ga bademaste oči (crne ili smeđe boje).
Visina mužjaka je od 66 do 72 cm, ženke od 61 do 68 cm. Težina se kod mužjaka kreće od 40 do 45 kg, a kod ženki od 32 do 35 kg.
Naziv: Doberman
Zemlja porekla: Nemačka
Životni vek: 10 – 13 godina
Temperament: pozoran, inteligentan, lojalan, nežan, hrabar, odvažan
Boja: bela, crna, boja poput srne, plava, crvena, plava/crvena/crna sa primesom boje poput rđe
Visina: mužjak 66 – 72 cm, ženka 61 – 68 cm
Težina: mužjak 40 – 45 kg, ženka 32 – 35 kg
Temperament
Iako je nastao krajem 19-og veka, u svetu pasa doberman je relativno nova vrsta. Ipak, to ga nije zaustavilo da postane jedna od najpopularniji i najpriznatijih pasmina u SAD.
Njegov izgled je elegantan, a stil atletski. Izrazito je pozoran, inteligentan i lojalan. On je hrabar pas čuvar, ali i najbolji prijatelj ljudi.
Ovoj rasi prethodi njena žestoka reputacija. Oni koji ga ne znaju jako ga se plaše jer, po stereotipu, misle da je agresivan i opasan. Zbog tog straha ljudi, najbolje bi bilo da ga na javnim mestima držite na povocu.
Istina je da je odličan zaštitnik, ali isto tako je i nežan i brižan pas pun ljubavi. Neće sam od sebe izazivati nevolju, ali će do smrti braniti porodicu i teritoriju ukoliko opazi neku opasnost.
Doberman uživa biti deo porodice i obožava blizinu onih koje voli, a kada je takva ljubav prisutna, smatrajte da ste pored njega totalno bezbedni. Iz ovih razloga ga nikada nemojte predugo ostavljati samog jer će u tom slučaju patiti. Takođe, ne treba biti vezan, niti je vrsta psa predviđena da provede čitav život u dvorištu.
Za njega su najbolja prigradska ili seoska domaćinstva, sa dosta prostora za istrčavanje. Ipak, dobro osigurajte ogradu, što zbog svog ljubimca, što zbog drugih ljudi i životinja.
Sve dok se prema njemu lepo ophode, dobar je i sa decom, ali i sa prijateljima i gostima svoje porodice. Dakle, pravilno odgojen i socijalizovan dobi biće posvećen ljubimac i pratilac, nežan prema deci, ali i pogodan za one sa drugim psima.
Uprkos brojnim vrlinama, ova rasa nije za sve. Veliki su i izuzetno aktivni (fizički i i mentalno), pa im je zato i potrebno dosta vežbanja.
Takođe im treba i dosta mentalnih izazova, kako im ne bi postalo dosadno. Potreban im je psihički jak vlasnik koji će moći da izdvoji vreme za dresuru i koji će moći da ih svakodnevno održava okuparanim nečim.
Ovo vam pomaže i u tome da dobi shvati da nije on glavni i da ste zapravo vi taj koji će imati ulogu vođe čopora. To nije naročito preporučljivo za ljude koji žive nekim drugim tempom života. Veoma brzo uči i predstavlja pravi izazov za vlasnika/dresera. Uz čvrstog vlasnika, obično nije previše svojeglav i tvrdoglav, iako se svakako može desiti da ima neke svoje ideje.
Izlažite ga odmalena raznim situacijama, kako bi socijalizacija bila što uspešnija kada poraste. Temperament zavisi od dosta faktora, a dobi je poznat po tome što malo kasnije sazreva (obično se ponaša kao štene sve do treće ili četvrte godine starosti).
Današnji doberman je dosta vitkiji i oblikovaniji u telu nego što je to bio ranije. Verni odgajivači tvrde i da mu se temperament nešto izmenio u odnosu na prvobitnu jedinku, pa da je sada blaži, iako se njegov zaštitnički karakter nikada nije izgubio.
Uši su se prvobitno kupirale kako bi se povećala sposobnost detektovanja zvukova, a oblikovanje repa dalo je rasi lepši izgled. Severnoamerički odgajivači obično kupiraju uši i rep štencima, iako to nije neophodno (čak je u nekim zemljama to i zabranjeno).
Sečenje repa se obično obavlja u mlađem dobu, a po želji vlasnika uši se mogu kupirati već kada štenac ima nekoliko meseci. Sve ovo zahteva operaciju i nekoliko meseci nege, pa dobro razmislite da li želite da svog ljubimca izlažete svemu ovome.
Osetljiv je na hladno vreme, pa ga najbolje držite u kući ili dobro izolovanom mestu u periodu zimskih dana.
Zdravlje
Sve pasmine, ma koliko god zdrave bile, sklone su određenim oboljenjima na koje bi trebalo posebno obratiti pažnju.
Što se tiče dobermana, najviše su skloni Von Vilbrandovom oboljenju, displaziji kukova, progresivnoj atrofiji mrežnjače, hipotiroidizmu, Voblerovom sindromu, kardiomiopatiji, albinizmu, posebnoj vrsti alopecije, narkolepsiji i torziji želuca.
Nega
Glatko krzno dobermana je kratko i pripijeno uz kožu. Može imati tanku podlaku oko vrata, a šare boje rđe nalaze se iznad svakog oka, na njušci, vratu, grudima, nogama i stopalima.
Dlaka zahteva minimalno grumiranje. Doberman spada u čiste pse koji maltene da nemaju uobičajan miris. Ipak, ne dajte da vas kratko krzno zavara jer se i oni linjaju. Međutim, četkanje jednom nedeljno je sasvim dovoljno, a često kupanje nije neophodno osim ako se vaš ljubimac uvalja u blato ili nešto što smrdi.
Da biste sprečili raznorazne infekcije perite zube 2-3 puta nedeljno, a nokte secite ako su predugački (najbolje je ipak da to uradi veterinar budući da psi na noktima imaju krvne sudove i da može doći do povreda).
Takođe trebate čistiti uši, pregledati usnu duplju, kožu, nos, oči i šape (gde su psi naročito osetljivi).
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Dobro vaspitan doberman je divan, porodični pas. Pouzdan je i zaštitnik je dece u svojoj porodici, ali naravno, sve to ukoliko se mališani prema njemu odnose na pravilan način.
Može biti prijatelj i sa psima i drugim životinjama u svom domu, naročito ukoliko su odmalena rasli zajedno. Međutim, dešava se da ispolji agresiju usmerenu ka psima van svog „čopora“, naročito ako ih smatra pretnjom.
